More
27/07/2023 to 07/08/2023
Spomen dom „Stefan Mitrov Ljubiša”
Cara Dušana 13, Stari grad, Budva
+382 33 452 060
Tekst iz kataloga:
”Današnji čovek je često u situaciji da ne može da pronađe pravi način za iskazivanje svojih emocija, bilo da se služi rečima, mimikom ili gestikulacijom, što i ne čudi, jer su osećanja kao okean koji se ogleda u oblacima, i iz nebeske i okeanske perspektive vidi se samo površina. Nego, ko može među stvorenima da pronađe bolji način da iskaže sebe i emocije sakrivene u okeanu duše nego umetnik?! Recimo pesnik, pesnik biranim rečima nanizanim na zlatnu nit suštine, dirljivom retorikom vezuje niz za nebo i tako razotkriva svoju čežnju za višim, nebeskim i nepojmljivim svetom, dok onaj drugi kome je muza okean gubi biserje koje pada sa neba i utapa se u najdublju dubinu i ne pati nego tuguje i setno opevava svoju tugu, ali ne razume ga svako… jedni saosećaju, drugi traže misaono rešenje, treći se čude, a samo onaj kome je ranjeno srce razume. Slikar je pak nešto drugo, umetnik je, ali su njegove misli, želje i čežnje oslikane dva puta, prvenstveno u sebi u svom umu, a potom rukama i alatom na platnu. U sebi slika maštom, a boji smislom, a izvan sebe stvara od materije ali mu udahnjuje život smislom. Jer nije poenta u onome što mi vidimo već u onome što slikar izobražava. Ono što pesnik ne može da iskaže, slikar da naslika može. Svaka nijansa, gotovo svaki potez kičicom biva priča za sebe. I kada posmatramo brazde od četkice, čitamo emocije utkane i upisane u dnk slike i slikara. Jedan poseban likovni rukopis prepun emocija, koji inicira da se posmatrač zamisli i potraži stanje svoje duše u platnu koje posmatra, jeste veoma upečatljiva serija umetničkih radova Sandre Pavlović Ranković. Dok razmišljam o porukama koje su utkane u svaku sliku, na pamet mi pada jedna reč kao odlična definicija „A k r o s t i h”! Akrostih je najčešće jedna pesnička fraza koju su davnašnji pesnici (posebno himnografi – crkveni pesnici) koristili kao potpis i posvetu. Kada čitamo početna slova reči pesme tj. stiha, one nam daju prikrivenu poruku o piscu i onome o kome piše. Takav efekat je i Sandra postigla svojim slikarskim veštinama. Postoje posebni umetnici koji su u stanju da ostave trag u vremenu, a ja iskreno verujem da poznajem upravo takvu osobu, Sandru. Jer onaj koji je poznaje, on zna da je u slikarskoj ediciji „susreti u večnosti” ona pokazivala da je večnost, u smislu večnoga života u raju imperativ hrišćanskog života i da su susreti sa svetinjama i blagodatnim ljudima vrata večnosti jer susrećući se sa svetinjom, otkrivamo sve nedostatke u nama nastale od grehovnih rana i onda konačno traganje pretvaramo u susret sa Izvorom smisla, ljubavi i dobrote, sa jedinim Istinitim. Susreti sa manastirima kao što je Pećka patrijaršija koju Sandra doživljava kao „dom Očev” kao kuću i okućnicu svoju, preko Gradca, Ljeviše i Dečana, Ostroga i Dajbaba ostavili su dubok trag na njenu dušu koji sa udivljenjem čitamo gledajući kako se dušom slika, ne kao četkicom nego rekao bih kao čarobnim štapićem. Jer u dečijim bajkama štapić imaju vile, a u našoj zbilji ova slikarka, kao Vila među
slikarima. Na jednom platnu i jednoj kompoziciji mogu se prepoznati divni biblijski elementi, svetootačke pouke, istorijske činjenice i sociološki fakti, ali i divni duh pravoslavne duše koja sve što stvara, stvara sa dubokom verom, kao stvorenje koje je izabrano da stvara, kao dobri evanđelski sluga koji umnožava talente od Boga darovane. Sandra je, ostvarivši Božji poziv da prosvećuje i da se u tome ne štedi nego da sve što čini „čini u slavu Božju”, ostala u svemu verna i dosledna, te je kao slikar postala i misionar jer tražeći puku umetnost u njenim radovima nalazimo životvorne poruke koje su kao nektar koji napaja probirljivu pčelu, pravi nektar za naše duše. Zato je jedna od najlepših slika dobila naziv „pčela” jer nam poručuje da i sami budemo pčele i da u ovom Božjem vrtu koji ima divno cveće, ali i gnojivo oko cveća, želimo čist cvetni nektar, a ne kakvu nečistotu. Edemski vrt i praroditelji naši u njemu, jedna je od prvih slika u ovom nizu. Oslikava doživljaj sjedinjenja u patnji i očaju, oni su nagi i osramoćeni, naravno zbog učinjenog greha, ne zbog nagote, jer pre greha, nagota nije bila sramota. Plodovi greholjubive prirode i rezultat pada je smrt, smrtni Adam od besmrtnoga prvočoveka. IS HS NI KA Pobeditelj… Hristos je jedini pobeditelj koji je „nadvladao svet”! Ljubav žrtvena i božanska koja je u Hristu oslikana je u smirenju i pomeranju granica koje nam istoimena slika poručuje. Mnogo više od ovde rečenoga svako ko zastane i zamisli se može da dokuči. Ove slike su kao ogledalo dok ti gledaš nju, ona gleda tebe, dok ti tražiš smisao, ona tebe u svojoj priči pronalazi i kazuje ti: ti si okean i predubok si, malo, zaista malo poznaješ sebe. Gledaj u nebo, ono nije samo oblak, sunce ili mesec, više i više gledaj, ispituj i traži i videćeš, verovatno ne očima,nego srcem…i videćeš da se u kruni Cara nalaziš baš ti, kao poseban dragi i skupoceni kamen. Budi pčela, budi umetnik svestan svoga talenta…Iako nisam slikar, umetnik sam jer razumem i volim one koji rukama slikaju ono što oko nije videlo…”
Protojerej-stavrofor Igor Davidović, Paroh geteborški